Добредојдовте
  • Users with e-mails at mail ·ru, aol ·com and gmx ·com to contact admins for registration.
  • Новорегистрираните членови повратниот одговор од форумот за активирање на сметката нека го побараат и во Junk на нивните пошти.
  • Сите регистрирани членови кои неучествуваат во дискусиите три месеци автоматски им се брише регистрацијата

 

Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
КАКО НАСТАНАЛ КГБ
Author Message
ЈорданПетровски Online
ЈорданПетровски-ЦРНИ
*****

Posts: 14,290
Joined: Mar 2010
Reputation: 36
#1

Quote:TAJNE POLICIJE uvek šire užas, ali to nije ništa u odnosu na JEZIVE METODE SOVJETSKE ORGANIZACIJE iz koje je NASTAO KGB

Ove godine obeležava se 100 godina od nastajanja ČeKe, tajne policije sovjetske Rusije, koju je 20. decembra 1917. godine, formirao poljski komunista Feliks Dzeržinski po naredbi Lenjina. Za samo pet godina, koliko su zvanično postojali pod tim nazivom, agenti ČeKe ubili su, uhapsili i proterali milione Rusa. Iako je 1922. godine reformisana i preimenovana, reč "čekista" i dan danas se koristi u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, kao sinonim za sve pripadnike tajne policije.

[Image: 49211-ceka-580x0.jpg] 
ČeKa je popularna skraćenica za tajnu policiju Sovjetske Rusije, čiji je službeni naziv bio Sveruska izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže. Već do kraja 1918. godine, stotine ČeKa komiteta se pojavilo u različitim gradovima i gubernijama.
 
Već do 1921. godine ogranak ČeKe, Republičke trupe unutrušnje odbrane, brojao je najmanje 200.000 članova. Oni su kontrolisali radničke kampove, upravljali sistemom Gulaga, sprovodili raspodelu hrane, tajno hapsili političke protivnike, mučili i ubijali, i gasili svaku pobunu ili nerede među radnicima i seljacima, i sve što su smatrali pobunom u Crvenoj armiji iz koje su mnogi dezertirali.
 
Prvu reformu je doživela već naredne godine u "Sverusku izvanrednu komisiju za borbu protiv kontrarevolucije, profiterstva i korupcije".

Čekisti su se obično oblačili u crnu kožu i duge mantile, a bile su popularne i brojanice naročito među visokim oficirima tokom perioda čistki. ČeKa je 1922. godine reformisana u GPU, takođe tajnu policiju, preteče NKVD-a i KGB-a, današnjeg FSB-a.
 
Formiranje tajne policije

[Image: 25837-oktobarska-revolucija-580x0.jpg] 
U prvim mesecima nakon Oktobarske revolucije posao gašenja otpora i eksploatera pripao je Petrogradskoj miliciji revolucionog komiteta (PVRK). Jedan od najvažnijih poslova VRK bio je da obezbede "revolucioni" red, i da se bore protiv kontrarevolucionara. Takve milicije nikle su širom sovjetske države.
 
Ubrzo je odlučeno da se formira specijalna komisija koja bi sprovodila "najenergičnije revolucionističke" mere, a za direktora je postavljen Feliks. Posao im je bio da gase sve kontrarevolucije i sabotaže u Rusiji. Komisija je takođe pratila medije i kontrarevolucionarne partije, zvaničnike sabotere i druge kriminalce. Formirana su tri sektora, informacioni, organizacioni i jedinica za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže, da bi se kasnije razvili i drugi, poput odseka za spekulacije.

Prvih nekoliko meseci imala je samo 40 zvaničnika uz tim vojnika, i grupu Crvenih gardista, i svi su bili boljševici.
 
Crveni teror
 
[Image: 6620-lenjin-280x425.jpg] 
Na meti ČeKe bili su svi civili i vojnici za koje se sumnjalo da rade za carsku Rusiju. Porodice oficira volontera uključujući i decu, sveštenici, radnici i seljaci za koje sumnjalo da ne podržavaju sovjetsku vlast, i svi čije je privatno vlasništvo bilo veće od 10.000 rubalja.

Komisija je imala gotovo apsolutnu vlast, i zakon su interpretirali po nahođenju. Standardne procedure nisu ni uspostavljene, zbog čega je cela zemlja bila u haosu. Po naredbi Lenjina, Čeka je masovno hapsila, zatvarala i ubijala "neprijatelje naroda". Čeka je navodila da targetira klasne neprijatelje, a prvi na meti bili su libertarijanci i socijalisti iz Petrograda. Tokom nekoliko meseci njih 800 je uhapšeno i ubijeno bez suđenja. Za mesec dana Čeka je proširila represiju na sve protivnike komunističke vlade, anarhiste i druge levičare. Oko 500 je uhapšeno, a 40 ubijeno zbog anarhističkog otpora.
 
Egzekucije i hapšenja svih protivnika boljševičke vlasti postalo je poznato kao period "Crvenog terora". ČeKa je korišćena i protiv naoružanih anarhista Crne armije u Ukrajini. Nakon što su pomogli Crvenoj armiji protiv Bele, sovjeski komunisti su odlučili da eliminišu anarhističke snage. U maju 1919. godine, agenti Čeke ubili su njihovog lidera Nestora Makhnoa.

Čista egzekucija
 
Tokom Crvenog terora Čeka je razvila i poseban metod egzekucije. Da žrtve ne bi prljale pod krvlju, razvili su tehniku poznatu po nemačkim rečima "nekenšus". Pucalo se u koren vrata, što je odmah ubijalo, a rana je malo krvarila. Žrtva je savijala glavu ka podu, a pucalo se odozgo nadole.
 
Veruje se da je bilo više od tri miliona dezertera u Crvenoj armiji samo u 1919. i 1920. godini. Oko 500.000 je uhapšeno 1919. godine, i oko 800.000 1920. godine. Tokom građanskog rata, ubijeno je na hiljade dezertera.

U septembru 1918. godine, prema Crnoj knjizi komunizma, u samo 12 provincija Rusije uhapšeno je više od 48.000 dezertera i više od 7.000 bandita, od kojih je 1.826 ubijeno, a 2.230 pogubljeno. Međutim, boljševička vlada banditima je nazivala i kriminalce, ali i političke protivnike.
 
Mučenja
 

[Image: 49212-ceka-280x425.gif] 
ČeKa je bila poznata i po mučenju, a metode su varirale od grada do grada. Dranje živih zatvorenika, skalpiranje, krunisanje bodljikavom žicom, probadanja, raspeća, vešanja, kamenovanje, vezivanje za daske i uguravanje u peći ili tankere sa ključalom vodom, ili kotrljanje golih ljudi u buradima sa ekserima.
 
Čekisti su navodno polivali gole zarobljenike vodom na zaleđenim ulicama dok ne postanu žive statue od leda. Druge su ubijali uvrtanjem vrata dok se glava ne odvoji od tela. Odsek ČeKe u Kijevu je navodno koristio i pacove u tubi. Jedan kraj bi se prislonio na telo i tuba se grejala sve dok pacov ne počne da grize kroz telo žrtve.

Čeka nije štedela ni žene ni decu. Žene su silovane i mučene, a zatim ubijane, a deca od 9 do 13 godina su hapšena i ponekad ubijana. Čekisti su takođe koristili i metode kidnapovanja. Zbog velikog nasilja, mnogi Čekisti su završili sa psihičkim poremećajima, koja su nazivana i profesionalnom deformaciojom.
 
Na inicijativu predsednika Ruske federacije, 30. novembra 1992. godine Ustavni sud je Crveni teror proglasio protivpravnim, što je dovelo do suspenzije Komunističke partije RSFSR.
 
Brodovi filozofa
 
Godine 1922. iz Rusije je "brodovima filozofa" proterano na stotine intelektualaca, akademika i novinara koji su "kočili" stvaranje Sovjetskog Saveza.

Ideja o progonu ideoloških protivnika potekla je od Lenjina. On je maja 1922. godine poslao pismo šefu službe bezbednosti koja je između ostalog bila zadužena i za obračunavanje sa disidentima. U pismu adresiranom njenom direktoru, Feliksu Dzeržinskom, i naređeno je da se pristupi istraživanju političkih stavova istaknutih akademaca, pisaca, i drugih intelektualaca.

Od sredine avgusta, usledio je talas hapšenja pod izgovorom sumnje u antisovjetsku aktivnost. Među privedenima su se našli filozofi, mislioci, političari, ekonomosti, sociolozi, naučnici, novinari... većinom ljudi koji se nisu slagali sa boljševičkim načinom vladavine.
 
Prognani, koji se danas pamte po "parobrodima filozofa" na kojima su napuštali otadžbinu. U vreme njihovog izgnanstva, sovjetske vlasti su "brodove filozofa" predstavljale kao mirno i humano rešenje problema disidenata.
 
Gvozdeni Feliks
[Image: 49210-feliks-dzerzinski-580x0.png] 
Feliks Dzeržinski (1877 - 1926), sa nadimkom Gvozdeni Feliks, bio je poljski aristokrata koji se okrenuo komunizmu. Najpoznatiji je po uspostavljanju sovjetske tajne policije, čiji je direktor bio od 1917. do 1926. godine.

Dva meseca pre diplomiranja, izbačen je iz gimnazije zbog "revolucionističkih aktivnosti". Pridružio se grupi Marksista, Uniji radnika. Organizovao je pobunu obućara, a jedan policijski fajl o njemu navodi da će biti vrlo opasan u budućnosti, sposoban za svaki zločin.
 
Pred revolucije vreme je provodio u zatvoru, a Lenjin ga je proglasio herojem revolucije, i dao mu zadatak da oformi ono što je ubrzo postalo Čeka. Resursi im nisu nedostajali.

Kako se smatra, Lenjin i Feliks su često imali suprotna mišljenja. Umro je od srčanog udara 1926. godine u Moskvi, nakon govora pred Centralnim komitetom boljševika. Staljin, naslednik Lenjina, opisao ga je kao "posvećenog viteza protetarijata".
 
U Moskvi mu je izgrađen i spomenik od gvožđa, težak 15 tona, nedaleko od štaba KGB-a, po čemu je upamćen kao "gvozdeni Felisk". Džinovska stauta uklonjena je 1991. godine.
01-06-2018, 11:45 PM
Reply